… . . .. S. O. S. – Zemlja je u opasnosti!

Klima na planeti Zemlji je poremećena. Čovek je odgovoran za njeno zdravlje, ali za sada čovek nemoćno gleda globalno otopljavanje i svoj kraj na planeti Zemlji!

U knjizi «Postanja» kaže se da je Bog primetio da je čovek kao Bog. Ovo «kao» govori da je čovek surogat Boga i da će dosegnuti božansku visinu, uz ispunjenje određenih uslova koje Bog postavlja. Da li nas ovim klimatskim poremećajima podstiče na mentalni napor da nađemo rešenje novonastalom problemu.

Da li je Bog znao da će čovek zabrložiti svoje jedino stanište i ugroziti samog sebe?

Ako razmišljamo da je Bog kao dobar otac pratio svoju zemaljsku decu u procesu njihovog odrastanja, onda im je on već rekao gde se nalaze «požarne» lestvice, odnosno gde će naći savet o tome kako rešavati problem.

Moramo verovati da on negde sada postoji jer bi to bila ona slamka za koju možemo da se uhvatimo. Jezik je najtačniji arhiv koji bi mogao da čuva podatke koji su nam potrebni.

Kojim jezikom krenuti u potragu za kovčegom kada Božja zemaljska deca danas govore na hiljade različitih jezika.

Da li je stari sanskrit jezik Boga? Ne, jer je i sanskrit nastajao pod istim uticajem kao i srpski kao svi slovenski jezici jer on ima deklinaciju od sedam padeža, što kazuje da su reči ovog jezika nastajale putem nesporazuma.

Bog je Rome poslao u Evropu da nam njihov jezik posluži za proučavanje. Iz tog jezika se može videti da su u vreme stvaranja romskog jezika u Indiji postojali i švedski i engleski jezik, a možda i drugi evropski jezici. Romi nisu učili u Evropi engleski da bi oca nazivali DAD kao Englezi, niti švedski da bi majku nazivali DAJE.

Krenućemo u potragu za starozavetnim kovčegom putem jezika iz kojeg su nastali nazivi staroslovenskih bogova: Peruna, Svaroga, Velesa...

To nije ni srpski ni ruski jezik niti bilo koji drugi slovenski jezik već švedski.

Balkan je za Evropu bio područje na koje se moglo doći kopnom, morem i rekama. Propast Vavilona je doveo na Balkan Ilire. Rimljani beleže njihovo prisustvo, ali Iliri nisu Albanci već nordijski narodi.

U švedskoj encikopediji za odrednicu: Goti kaže se da su se iselili iz Gotske oblasti (i ostrva Gotlanda) u Baltičkom jezeru (jezero, a ne more jer je voda slatka) u prvom veku posle Hrista. Jedan njihov krak (Goti i Vizigoti) je išao preko današnje Rumunije. Tokom vremena sišao je na Dunav sukobivši se sa Rimljanima. Druga grupa iseljenika išla je preko Ukrajine, da bi i taj krak nešto kasnije stigao na odrednicu – Balkan. Dalje se kaže da su Goti sišli na jug Evrope, da su tamo vladali i da su do srednjeg veka pretopljeni u lokalno stanovništvo.

Prvi srpski vladar sa titulom KRALJ bio je Stevan Prvovenčani, kralj. Ova reč koja je u srpskom titula na švedskom kazuje: KRAL – domorodac.

U rodoslovu Stevana Nemanje, Stevanovog oca, kaže se da on potiče od onog naroda iz Zahumlja (Hercegovina), od koga je i Dioklecijan.

Dioklecijan je bio Ilir – to istorija beleži.

Do početka seobe naroda u Ameriku, Dunav je bio vodena magistrala koja je donosila nevoljnike na teren Balkana.

Kada se nauči švedski jezik onda se oseti kako kratke švedske reči sačinjavaju višesložne reči srpskog i drugih slovenskih jezika.

Jezik je sredstvo sporazumevanja, ali i nesporazum je taj izvor iz koga se jezik često bogati. Jedan »bogat« narodni jezik svedoči o muci ljudi različitih jezika pri nastojanju da se međusobno sporazumeju što opet znači da je na Balkanu jedan post-Vavilon – jedna šarenolika demografska mešavina.

Čovek je slabo razvio svoj mentalni, telepatski način razmene »poruka«, razvio je svoju brbljivost do uglađenog dosadnog savršenstva.

Na primeru slike ormara iz sinagoge u kome su kaluđeri čuvali urulane stare knjige zakona može da se vidi kako: Srbin, Šveđanin, Grk i Rus nazivaju deo nameštaja u kome se čuvaju knjige, odelo ili posteljina:

Da li vidite na slici zmije? Na vrhu ormara su dve zmije okrenute jedna drugoj, sa jabukom između njih. Sve knjige su u ormaru urulane pa i one liče na zmije.

Švedski jezik dopušta da se od imenice ORM – zmija napravi glagol koji će u prezentu takođe glasiti: ORMAR – uzmijavam. U srpskom jeziku mi ne upotrebljavamo takav glagol – uzmijati, neko kažemo: urulati, sklupčati se (kao zmija). Zaključujemo da je kontakt srpskog i švedskog naroda postojao, ali ova ista nordijska reč mogla je da se čuje i u nekim drugim narodima, a tada ćemo reći da je reč po poreklu švedska, a ne srpska.

Čovek davnih vremena ulagao je mnogo truda da očuva knjige koje su bile pisane na drvetu, papirusu ili koži. Pretila im je opasnost od od glodara, moljaca, vlage...

Ovi primeri pokazuju da evropsku jezičku osnovu prožimaju nordijski jezici.

Jevrejska najstarija knjiga zakona je TORA. Veruje se da je Mojsije na Gori Sinajskoj dobio od Boga deset božjih zapovesti, ali i Toru – knjigu zakona.

Slovenski narod pre primanja hrišćanstva nije bio neznabožaćki narod kako tvrdi dosadašnja nauka. Imena slovenskih bogova proizašla su iz nesporazuma u situaciji kada se pričalo o Bogu.

Situacija u kojoj su se čule ove reči kazivala je da je deset božjih zapovesti došlo narodu preko/PER runa/ RUNOR.

U situaciji kada se priča o narodu koji je po nečemu iznad drugih naroda, spominjala se SVEA.

To potvrđuje ruska ”Knjiga Velesova” koja je pronađena u haosu oktobarske revolucije. Knjiga je napisana na brezovim tablicama. Daščice ove knjige potiču iz raznih epoha. Opisi slovenskih obreda kazuju da su Sloveni bili Mojsijeve vere, a ne mnogobošci. U ovoj knjizi za slovenskog boga Velesa kaže se da je on naučio narod mnogim veštinama: stočarstvu, grnčarstvu, pčelarstvu, zemljoradnji...

Na teritoriju koja je pre trista godina bila zahvaćena austro-turskim ratom doselio se veći broj Šveđana bežeći od epidemije kuge koja je izbila u Švedskoj posle poraza švedskog kralja Karla XII-og od Rusa kod Poltave 1709. godine. Švedske izbeglice doselile su se u kuće onih Srba koji su bežeći od turske osvete izbegli na austro-ugarsku teritoriju.

Pobeći od kuge i useliti se u napuštenu kuću značilo je izložiti se riziku da se oboli od kuge, a miševi, odnosno buve su prenosnici kuge. Ako se po kući rasturi naviljak sena ili slame i zapali, prostorija će se na brzinu dezinfikovati, ali tu je i opasnost da se na taj način zapali i kuća.

Najverovatnije je da su hrišćanski misionari putujući raznim područjima iz predostrožnosti vršili ovakve dezinfekcije prenoćišta onde gde su se bojali od zaraze.

Ovde se zapoveda, traži da se neki ormar nekom dâ. Tu bi moglo da bude reči o nekom ormaru, ali ne i o starozavetnom kovčegu.

Bog je Jevrejima dao starozavetni kovčeg. U ratovima koji se dešavaju pre nove ere Jevreji su poraženi i raseljeni i gube kovčeg, a taj kovčeg se više nigde ne spominje u Bibliji kao da je u zemlju propao.

Jevreji danas misle da se kovčeg nalazi u temeljima jerusalimskog hrama, a to bi mogla da bude zabluda.

Ako spojimo dve stare legende: legendu o starozavetnom kovčegu i legendu o Argonautima u jednu priču doći ćemo do onih novih podataka koji bi nam pomogli da saznamo mesto gde se sada nalazi förbundets kistan ili förbundet arkan kako se naziva na švedskom kovčeg saveza.

Bog je dao ljudima (Jevrejima) kovčeg saveza.

Njegovo ime napisano na švedskom kazuje: PRÅM ETT EJ!

I reč: VATRA danas je dobila takođe prošireno značenje – oružje, i zato možemo da razmišljamo da Prometejeva vatra nije bila obična vatra koju je čovek mogao da nađe u prirodi prilikom požara ili sam proizvede trenjem, već neka naprava nabijena elektricitetom ali visoke tehnologije, koja je čoveku nepoznata.

Legende kažu, da je Prometej bio od Zevsa kažnjen jer je ljudima dao vatru. U Zevsovo doba je nemoguće da ljudi nemaju vatru. Zevs funkcioniše među ljudima kao neko ko čoveka uči. Iz te situacije on je i dobio ime: SE ÖVS!

Zevs se ljuti na Prometeja. Ljutnja, svađa stoji u reči ćivot.

Isus Hrist je rekao: »Ja nisam došao da vas mirim; ja dolazim da vas zavađam«

Reči bi mogle da govore da su se bogovi Zevs i Prometej svađali zbog kovčega koji je ljudima dat.

Borisav Pekić u romanu «Zlatno runo» inspirisan starom grčkom pesmom o Argonautima, tragačima za zlatnim runom, prati sudbinu Cincara koji su pre nekoliko vekova (1737.god.) izbegli iz Moskopolja u današnjoj Albaniji i krenuli u gurbetluk. On navodi grčku pesmu Apolinija rođanina koja opeva Argonaute i njihov junački poduhvat.

Šta je to bilo dragoceno da bi potera tako uporno pratila Argonaute?

Pesma kaže da Argonauti kreću sa juga Grčke i plove u Kolhidu po zlatno runo. Na tom putu oni treba da prođu kroz moreuz Bosfor i Dardanele i uđu u Crno more. Na povrataku Argonauti plove sa svojim plenom uz Dunav prema današnjem Beogradu. Potera im je za leđima ali oni je zavaraju tako što zađu u jedan rukavac Dunava, a potera ih mimoiđe.

Na putu Zeječar – bugarska granica postoji mesto: Čestobrodica.

Rečima: CHEST ABROAD IS, moglo bi da se na engleskom priča o onome što su Argonauti doneli iz inostranstva i prebacili na današnju srpsku teritoriju.

Moguće je razmišljati o tome da su Argonauti imali zadatak da pronađu i donesu starozavetni kovčeg koji se čuvao negde u rudarskoj kolibi:

Skrenuvši u dunavski pobočni rukavac, Argonauti napuštaju svoj brod i nastavljaju suvozemnim putem preko današnje Bugarske ka Srbiji, a dalji tragovi vode prema planini Rtanj.

Čuvari kovčega kod Jevreja su bili Leviti. Leviti su, ustvari, Englezi. U engleskom jeziku:

Obezbeđenje na dvorovima u staro doba poveravano je strancima.

Ako su Englezi čuvali kovčeg pa ga izgubili, onda su ga Englezi po Balkanu i tražili.

Na starim geografskim kartama postoji na Maloazijskom delu odmah do Bosfora i Dardanela teritorija Trakija. Istorija spominje trački narod i na Balkanu.

Različita imena jednog istog naroda kroz istoriju uglavnom su nastajala iz reči kojom su objašnjavali neku svoju aktivnost. Ovaj naziv naroda nastao je od engleskih reči: TRACK ANY.

Engleski deo populacije koji je živeo na Balkanu bio je upućen u problem nestanka starozavetnog kovčega i oni su se raspitivali kod naroda za bilo kakav trag koji vodi ka kradljivcima (zlatnog) RUNOR.

U srpskom jeziku postoji reč: RUNO (vuna skinuta sa jedne ovce). Ova reč je nastala u situaciji kada je čovek dobio vunu sa ovce koju su zaklali radi kože koja im je bila potrebna da na njoj neko nešto zapiše/ RUNOR(pismom).

Za običnog čoveka ono što je napisano na kamenu nema neku vrednost zbog koje bi čovek dugo putovao i izlagao svoj život opasnosti. Zato se za reč: RUNOR – pismo u kamenu, zakačila i reč: ZLATO jer samo je za zlato bilo vredno da se tako daleko putuje i izlaže opasnostima duge plovidbe i gnevu progonitelja.

U zadnjem ratu, NATO avioni izbegavali su da nadleću Rtanj jer avio-instrumenti reaguju burno i piloti gube kontrolu. To su znali NATO avijatičari, ali pilot bugarskog aviona nije znao kada je prošle godine (2006.), vozio mali sportski avion sa četiri člana posade. Nadleteo je nad Rtanj i pao u predelu Krivog Vira.

Da li u Krivom Viru ima virova i da li su oni krivi?

Na jednom mestu u Bibliji se kaže da su Filistrejci oteli Jevrejima ćivot, odnosno starozavetni kovčeg, ali su se razboleli od čireva pa su bili prinuđeni da vrate kovčeg.

Zbog čega su ove reči na ovom mestu izgovarane. Moglo bi da se povežu sa prenošenjem kovčega koji ima električni naboj pa se ruke obmotavaju radi izolacije, da ne bi prošli kao čovek po imenu UZA.

Naziv najbližeg grada Rtnju je Boljevac.

Narod priča da se povremeno na planini Rtnju pojavljuju zagonetna svetla, a prevod naziva grada to i potvrđuje.

Boljevac = švedski: BÅL LEVAT – živa vatra.

↓Ryter

↓ röt

↓rutit

↓ryt!

↓ryta

prezent

preterit (prošlo vr.)

supin (rad. gl. pr.)

imper.

infinitiv

Na engleskom naziv Rtanj bio bi: EARTH(ə: θ) (im.) – zemlja, tlo, zemljište... ono što kažu arheolozi – piramida od zemlje.

Starozavetni kovčeg u simbiozi sa današnjom ljudskom tehnikom možda bi mogao da spase planetu Zemlju.

Naručilac «zlatnog runa», odnosno, starozavetnog kovčega, mogao je da bude vladar stacioniran u Gamzigradu (Felix Romulijani) ili se to dešava nekoliko vekova kasnije, a gazda je u Nišu, ali to je, za sada, nevažno. Važno je da tragovi vode ka planini Rtnju.